Obrok koji je promenio svet. Te večeri, dok se pasionirano kockao i, logično, ogladneo, Džon Montagju, četvrti iz čuvene loze lordova Sendvič, stavio je parče govedine između dva tosta i napravio revoluciju u svetskoj gurmanskoj istoriji.
Te večeri rođen je sendvič, koji je dobio aristokratski naziv zahvaljujući apetitu čuvene porodice.
Prema drugom predanju, drevni jevrejski mudrac Hilel Starij, i tokom Pashe, umotavao je jagnjeće meso i gorko bilje između dva komada matzoha (beskvasnog hleba). Rane verzije “omota” takođe su pronađene u Aziji i Africi. Sendvič je postao popularan među aristokratima u 18. i 19. veku, kada su, tokom noćnih igara i pića, jednom rukom držali sendvič, a drugom karte.
Ljubitelji znaju da nema ničeg ukusnijeg od svežeg sendviča, punog domaćih suhomesnatih proizvoda, ali večito pitanje je: zašto sendviči imaju bolji ukus kada ih neko pravi umesto vas?
Delicent je za vas istražio tu zanimljivost i evo šta kažu poznavaoci ukusa: kada sami sebi napravimo hranu, osetljivi smo na miris, a veliki deo sastojaka zapravo neodoljivo miriše. Kada sami sebi pravimo hranu i jedemo, to je slično degustaciji bez mirisa. Kada neko drugi kuva umesto vas (idealno je da ste vi u drugoj prostoriji, u kojoj ne možete da osetite miris), rezultat je drugačiji. Kada sendvič neko drugi stavi pred vas, otvore vam se sva čula i jednostavno ne možete da odolite.
U različitim delovima sveta, senviči imaju drugačiji naziv: ‘grinder’, ‘sub’, ‘hoagie’ and ‘wedge’.
Što se vrsta sendviča tiče, situacija je i tu šarena, u zavisnosti od vrste hleba i načina pripreme:
Hladni listovi hleba: Sendvič
Zagrejani listovi hleba: Tost
Panirana lepinja: Burger
Ćabata: Panini
Dug hleb: Baget
U Delicent bistrou volimo da eksperimentišemo sastojcima, a prepoznatljivi smo i autentični po poreklu namirnica koje dolaze direktno od eminentnih srpskih farmera. Naša prednost je u tome što u kuhinji imamo Sabinu i Džonija, zbog kojih na sendviče dolaze hedonisti iz celog grada.
Dođite i vi, da zajedno slavimo Dan sendviča!
