Doduše, slagala sam u samom naslovu, eto 47 za četiri meseca, dakle, naučila sam da pravim makarone sa sirom u 47. godini i mogu vam reći, slavila sam kao kraljica. Ne rođendan, nego deliciju i to sa stavom kao da sam je lično osmislila i plasirala u svet.
Počelo je kad sam bila klinka i kad je tata iskusno skapirao da sam rukama sposobna da se služim samo da nešto napišem, a u svim drugim situacijama da (ne nužno tim redosledom): nešto polomim, posečem se, ne kuvam, ne zalivam biljku, ne umem da vežem pertle, ni da nacrtam Čiča Glišu, pa ni on ni mama nisu imali neka velika očekivanja od mene u kulinarskom smislu. I to je uspešno funkcionisalo svih ovih godina sve do pre neko veče kad su deca + njihov drug došli iz škole po pljusku na kakvom bi i Zevs pozavideo. Normalno, gladni i mokri. U tom trenutku, od namirnica u kući posedujem samo minimalno, a maksimalno se podrazumeva da nema šanse da se izlazi u prodavnicu, iako pas cvili pored vrata jer bi čovek da ide da lovi kapljice i šljapka po baricama. I ta gladna, mokra deca pravo s tih istih vrata ispred kojih frkće ovo kuče, uglas pitaju šta ima da se jede.
Iako sam od majki koje se ne drže nekih formalnosti kada je u pitanju jedenje (kod mene vole da dođu deca jer je dozvoljeno da se jede na kauču, krevetu, stolici, patosu, za stolom, kako je kome ćef), vrlo sam striktna kada su u pitanju namirnice koje jedu i vrlo insistiram na zdravom, korisnom, raznovrsnom jelovniku. U šta, složićete se, ne spadaju makaroni sa sirom. I to bi zvučalo kao krajnje licemerje, ali ima caka. Moji makaroni sa sirom su čista improvizacija, puna zdravlja i evo vam recept:
Skuvate 400g organske testenine od spelte, a kad kuvate, stavite maslinovo, umesto običnog ulja. Kad to skuvate, procedite i rasporedite po tepsiji koju ste takođe premazali maslinovim uljem. Rerna na 250 stepeni. Umutite pet organskih jaja i dodajte malo belog luka u prahu. Iseckajte sitno slaninicu od mangulice i suvi vrat isto od mangulice.
Sad najvažnije: Pomešajte jaja, mocarelu (ili neki drugi lep mladi sir), slaninicu i suvi vrat, baš onako, sočno da bude i prelijte testeninu u tepsiji. Zatim sve to lepo (čistim) rukama “promuljajte” i stavite mrvičicu putera. Kad sve to lepo tako složite, narendajte kozji sir sa sremušem, onako bogato i ne brinite, deca neće reći “bljak”. Kad nisu moja, neće ni vaša. Ubacite tepsiju u rernu i pecite ali da vam ne zagori. Kad se to lepo ispeče, izvadite i rerne, prekrijte lepom kariranom krpom (koja nije izgorela na ringli onomad) i pustite da dane dušom.
Za to vreme, postavite sto i sipajte neki divan domaći sok, oterajte decu na pranje ruku i krišom meznite malo iz tepsije jer vam garant ništa neće ostati kad navale!
