Rakija – tradicionalno piće bez koga ne može da prođe gotovo nijedno slavlje na Balkanu. Istraživali smo kako je stigla na ove prostore, po čemu je karakteristična, koje sve vrste ukusa postoje, i kako da prepoznate onaj najkvalitetniji. 

Zanimljivosti o rakiji

Rakija nije samo popularno piće već i proizvod sa zanimljivom istorijom i načinom pripremanja koji se razlikuje u odnosu na mesto gde se proizvodi. Na našem podneblju ona je deo svih dešavanja poput velikih proslava ili obeležavanja važnih porodičnih datuma, uz zakusku koju čine proizvodi pripremani po tradicionalnom receptu, pa je uvreženo mišljenje da baš ni jedan događaj ne može da prođe bez nje. 

Istorija rakije

Reč rakija je, prema nekim tumačenjima arapskog porekla, i dolazi od reči al-rak što u slobodnom prevodu znači znoj, a najpre se pod tim imenom podrazumevalo piće od prevrelog soka ili vina dalekoistočnih zemalja. U Srbiju je stigla preko turskog uticaja, ali se zbog duge tradicije često doživljava kao nešto što je oduvek postojalo na ovom podneblju. Naravno, i u drugim evropskim zemljama postoji tradicija pravljenja rakije, ponekad na vrlo sličan način, ali se razlikuju nazivi pod kojima je poznata. Nekada su je proizvodili alhemičari i apotekari, smatrana je lekom, a zatim je polako počela da se konzumira i kao piće. Proces destilacije, kojim se rakija i dobija, poznavali su i stari Grci. Rakija se najčešće pije iz malih čaša.

Kako se peče rakija?

Rakija se dobija alkoholnim vrenjem, poznatim kao “pečenje rakije”, i to uglavnom voća, ali i drugih sastojaka poput krompira i raži, a prilikom pravljenja dešava se dvostruki proces destilacije – posle prve dobija se takozvana meka rakija, a posle druge rakija koja je poznata kao prepečenica. Rakija se dobija kroz proces koji počinje branjem voća, njihovim stavljanjem u sudove poput buradi, kada se formira kom ili komina, a zatim “pečenjem” te komine od koje destilacijom nastaje rakija. Jednim od najvećeg narodnog umeća u tom procesu smatra se podešavanje prave “vatre” bilo da se koriste kazani na drva ili neki drugi načini zagrevanja komine jer od tog “pogađanja” temperature u mnogome zavisi kvalitet rakije. 

Kako nastaje dobra rakija objašnjava i Boban Frunzalerović, čija je brend Frunza po kvalitetu prepoznat kod nas i u svetu:

“Kada pravimo rakiju to može da se radi sa enzimima kvasca ali je najbolje slobodno, samostalno vrenje. Ako to radimo kontrolisano imamo komore, tako da kontrolišemo temperaturu i onda tačno znamo matematički za koje vreme će taj šećer u odnosu na količinu preći u alkohol. Pečemo, radimo prepek, to je vrlo slično onome što nam pričaju bake i deke, zapravo trebalo bi samo da se vratimo načinu na koji se nekad radilo i to je pun pogodak. 

Proces pravljenja rakije može se uporediti sa medom, iako naizgled nema sličnosti. Pčele prave med zbog njih, da bi prezimile, a ne zbog nas, ali ga mi uzimamo i ostavljamo im hranu kupljenu u poljoprivrednoj apoteci. Ako uzmemo sav med onda naredni i neće biti toliko dobar jer je pčela pet meseci unosila nešto drugo, tako da je najbolje uzeti jedan deo meda, ali ostaviti i pčelama doovljno. Tako je i kod rakije, ako posmatramo sam proces. Kod svega toga je bitno da ne štedimo, da ne žurimo sa celim procesom. 

Prema tome, kada šljiva provri u nekim buradima, mi tu takozvanu kominu ispečemo i iz toga nastaje meka rakija. U zavisnosti od šećera koje je bilo u voću, što opet, zavisi od godine, dobijemo neki destilat, koji je uvek bele boje i ima nekih 27 ili 30 stepeni. To se zatim čuva u nekom sudu gde stoji neko vreme, zatim se radi prepek, pa se zato zove prepečenica. 

Svako radi na svoj način pa je kod mene na primer taj prepek na nekih 68 stepeni, i tako ostane nekih godinu dana u buretu, posle čega se dodaje lagano, na neka tri meseca – destilovana voda. Ona spušta tu jačinu jer 68 stepeni nije za piće, pošto je previše jak destilat. Posle neke 3, 4 godine to se spusti na 42 stepena. Tu se kontroliše koliko smo stavili vode, kada je koja rakija stavljena u burad, koliko dugo je tu. Sve mora detaljno da se zapisuje i prati.”

Rakija kao lek

U prošlosti je rakija dosta korišćena kao lek, pa se i danas u nekim krajevima zemlje, posebno na selima, zadržalo to shvatanje. Mnogi je piju svakog jutra verujući da je to dobro za zdravlje i da dugoročno pomaže našem organizmu. Važno je znati da sa konzumacijom rakije moramo biti oprezni, i da je najbolje konsultovati lekara pre upotrebe ovog pića u zdravstvene svrhe, kao i da je važno pronaći pravu meru i ne preterivati u ispijanju rakije. Najčešće je prisutan stav da rakija pomaže kod zubobolje, bola u želucu, upale grla, bola u leđima, ukočen vrat (kao masaža), kao i da pomaže pri lošoj cirkulaciji. Rakija se takođe koristi i kao dezinfekciono sredstvo za posekotine, ali i za obloge kao i pri skidanju temperature.

Vruća rakija

Posebno u zimskim danima pravi se takozvana vruća rakija, koja se priprema kao mešavina vode, rakije i šećera i trebalo bi da nekoliko puta proključa kako bi se postigao najbolji ukus. Naziva se i šumadijskim čajem, jer se pije dok je vruća, i baš zbog toga, najčešće u časicama sa drškom najrazličitijh oblika, koje ćete sigruno pronaći u regalima kod bake i deke.

Kako da prepoznate najkvalitetniju rakiju?

Važno je da svaki proizvod koji konzumirate, pa i rakiju, pažljivo odaberete, budete sigurni da je proveren i da će na vaše zdravlje imati samo najbolji uticaj. Ako obratite pažnju na poreklo i način pripreme rakije, kao i na njen ukus, bićete sigurni da ste za sebe i svoje najdraže odabrali najbolje. Bez rakije (u umerenim količinama) ni danas, kao ni nekada, ne može da prodje nijedan važan događaj za porodicu. 

Zbog toga vam preporučujemo da probate rakiju od šljive visokog kvaliteta koja je pažljivo pripremana kroz najnovije tehnološke procese, ali prema tradicionalnom receptu. Kada slavite, kada se radujete i nazdravljate, neka to bude bezbrižno i rasterećeno, uz puno uživanja u najboljim ukusima.

Rakija je tradicionalni poklon 

Od davnina su domaćini jedni drugima poklanjali domaću rakiju koju su sami napravili. Kada bi odlazili u posetu, posebno povodom slava, venčanja ili nekih drugih važnih događaja, to je bio jedan od obaveznih darova koje su nosili. I danas je takav poklon savršen izbor koji će na ljude koji su vam dragi ostaviti utisak svojim savršenim ukusom ali i dizajnom, zato vam preporučujemo set tri rakije  od šljive, kruške, i grožđa napravljene od pažljivo biranih proizvoda domaćinskih voćnjaka i vinograda.

Zasigurno nećete pogrešiti ukoliko odaberete bilo koju od rakija iz Delicent ponude, jer svaka u sebi nosi dugu tradiciju, najbolje domaće plodove voća i puno, puno ljubavi.

Autor bloga: Lana Nikolić