Šta je organska proizvodnja, koliko truda zahteva i kako možemo biti sigurni da je neki proizvod zaista na takav način proizveden? Koliko je u svemu tome važno pitanje zdravlja ljudi i zaštite životne sredine? O tome govori Aleksandar Kumbarić, ispred kompanije Olda group, čije proizvode od sada možete naći Delicent bistrou, kao i u online shop-u.
Šta sve podrazumeva organska proizvodnja?
Glavna stvar kod organske proizvodnje je taj biodiverzitet i očuvanje prirode oko nas kojoj i mi sami pripadamo. Najbitnija stvar je da se celokupna proizvodnja zasniva na stvarima iz prirode koje su lako dostupne, znači nema hemije, nema sintetičkih mineralnih đubriva, nema nikakvih veštačkih stvari. Dakle, najvažnije je da od prirode uzimamo i vraćamo joj ono što dolazi direktno iz nje, da je taj krug zatvoren i prirodan, bez ikakvih doprinosa hemije i raznoraznih drugih stvari.
Koje uslove je potrebno ispuniti da bi neki proizvod mogao da se klasifikuje kao organski?
Prvo morate proći određeni vid kontrole i provere, da li je vaše zemljište podobno da uđe u celu priču organske proizvodnje. Ako se prođe taj prvi deo onda se gledaju dalji faktori, a to je da li blizu vas ima nekih velikih zagađivača, kakva je situacija u okolini vaših njiva, zatim prolazite period konverzije koji traje u zavinosti od situacije, jednu do tri godine. U nekim slučajevima, ako proizvodnja kreće da se zasniva na području koje je čisto i divlje, nema tog perioda konverzije. Tu je naravno jako bitna analiza zemljišta i vode koja se na njemu koristi baš zbog tih raznih primesa iz vode, vazduha, iz tuđih njiva okolnih, gde jako lako može doći do prelaska stvari koje u ovoj proizvodnji nisu dozvoljene.
Zbog čega su organski proizvodi važni za naše zdravlje?
Suština organske ishrane je ekologija i očuvanje životne sredine. Samim tim što konzumirate proizvod koji je sertifikovan kao organski, pre svega ste sigurni da je on napravljen i stvoren na prirodan način, bez bilo kakve upotrebe hemije, sa minimalnim zagađenjem vazduha, bez zagađenja vode. Samim tim što je stvoren na taj način, vi u svoje telo unosite proizvod koji je apsolutno prirodan pa se mnogo lakše vari u organizmu, jer nema sintetičkih, veštačkih stvari, koje naravno, puno utiču na naše varenje, naš imuni sistem i na zdravlje našeg tela.
Mnogi ljudi ne kupuju organske proizvode jer misle da su skupi, ali nisu svesni strane na kojoj su proizvođači. Koliko je truda potrebno uložiti da bi nešto bilo proizvedeno na organski način?
Predrasude su uvek tu, i uvek će ih biti. Mi kao organski proizvođači se kroz razne načine, putem društvenih medija, na primer, trudimo da edukujemo kupce. I kod nas na štandu se trudimo da im pričamo što više stvari o toj proizvodnji kako bi bili svesni zašto je ona skuplja. Kao prva stvar, samim tim što nema dodatnih đubriva i tako tih hemijskih stvari, prinosi su manji. Nema herbicida, nema insekticida, fungicida, što znači da su bolesti mnogo češće prisutne, da su tu napadi insekata protiv kojih se mi mnogo teže branimo, i tu je naravno, korov, koji mi moramo da uklonimo fizički, dok konvencionalna proizvidnja sa nekoliko prskanja reši taj problem.
Kod stoke se, recimo, srećemo sa tim da mi koji, na primer, gajimo piliće, kada ih izlegnemo iz jajeta, dok su još mali, baš zbog toga što nemamo pravo na lekove i antibiotike, bude mnogo veća stopa smrtnosti. Bukvalno, priroda pravi selekciju stoke koja ostaje živa. Drugo, hranivo je mnogo skuplje baš zbog toga što je skupo da se sva ta hrana za njih proizvede, bez ikakvih dodataka, minerala, sintetičkih, hemijskih stvari, koje nisu prirodne. Jednostavno, kada imamo odraslu koku u punoj zrelosti koja je počela da nosi jaja, procenat nosivosti je mnogo niži nego u konvencionalnoj proizvodnji, a utrošak hrane je apslutno jednak, što samim tim mora da podiže cenu gotovog proizvoda – mesa, jaja i mleka.
Imaju li ljudi predrasude prema organskoj ishrani i proizvodima i koji su njihovi najčešći komentari?
Ljudima najviše smeta to što nisu sigurni da li je to stvarno organski proizvod. Pečat je naravno tu, svaki organski proizvod na sebi mora da ima nacionalni znak organskog proizvoda, ispod čega mora da stoji registarski broj sertifikacione kuće koja je za taj proizvod izdala sertifikat, i to je dokaz da on iza sebe ima apsolutnu sledljivost. Od samog početka pa do krajnjeg proizvoda vi možete da uđete u trag svakom pojedinačnom proizvodu tme što je taj pečat tu. Mora tačno da se vodi evidencija koliko se hrane na primer daje stoci, od čega je nastala ta hrana i kako, na koji je način samlevena, na koji je način ta kokoška gajena, koju je vodu pila. Apsolutno ceo proces proizvodnje je propraćen ozbiljnom administracijom, i to je nekako prvi znak da neko na tome stvarno radi, i o tome stvarno brine. Naravno, dolazilo je do malverzacija sa sertifikatima, ali za te proizvode se jako brzo otkrije da nisu stvarno sertifikovani zato što je u većini slučajeva razlika vrlo lako prepoznatljiva.
Kako da prepoznamo da li je neki proizvod zaista organski?
Organsku proizvodnju prati priča da na oko nije baš lepa, što je apsolutna neistina, jer, na primer, imate organsku proizvodnju jabuka gde je svaka od njih slična, gde su uslovi proizvodnje toliko dobri da nema mesta brizi da li je to organsko. Tu dolazimo do pitanja edukacije ljudi, koji moraju da razumeju da ako je nešto lepo na oko ne mora da znači da je organsko, odnosno neorgansko. 
Pored tog pečata najveći parametar je ukus, jer je on kod organskog proizvoda mnogo intenzivniji i mnogo više prisutan. Za to su najbolji primeri meso, jaja, i od povrća paradajz. Kada, na primer, pojedete parče mesa, ili kada pojedete organsko jaje, razlika je na prvi ukus primetna. Sam ukus, sama tekstura je sasvim drugačija, miris je apsolutno drugačiji. Vrlo često čujete “jao kakav sam paradajz probao, to je onaj kao što sam jeo nekada”. Organska proizvodnja uglavnom ljude vraća u neko doba kada su bili deca i kada su kod baka i deka na selu jeli povrće, voće, jaja, sir, koji nisu bili prskani ili hemijski tretirani. To je taj pun ukus proizvoda koji konvencionalna proizvodnja danas ne može da priušti kupcu.
Proizvodite razne vrste organskih džemova poput džema od kajsije i paradajza, ali i organska slatka. Šta svaki od ovih proizvoda izdvaja i čini posebno zdravim i ukusnim?
Što se džemova tiče, ja bih tu uvek, na prvo mesto stavio naš džem od paradajza jer je jako specifičan, i ja lično nisam naišao na takav proizvod kod nas, te teksture i tog ukusa. To je džem koji je rađen od povrća i koji je najsličniji formi čatnija (chutney) (Zastupljen je u Britaniji, ali nisam siguran da je izvorno njihov). Najinteresantnija stvar kod džema od paradajza je što se on jede sa mesom i sa sirom. To je ono što je našim ljudima, kada prvi put čuju, jako čudno i čini im se da ne idu ta dva ukusa – mešavina slatkog i slanog. Ali, kada im mi damo da stave taj džem na naš ovčiji sir ili pileći batak iz rerne, oni se uvek vrate da ga opet kupe, i hvale ga, jer spaja ta dva neobična ukusa, pa shvate da je to fenomenalno.
Kojim zdravim sastojcima je bogat organski malidžano i po čemu je specifičan?
To je jako interesantan proizvod koji pravimo isključivo od patlidžana sa naše farme i od ulja koje mi sami cedimo, nema nikakvih dodataka. Kada se pomeša sa ovčijim sirom na nekom tvrdom, crnom integralnom hlebu, donosi izvanrednu rapsodiju uskusa, a ona je za ljude koji vole patlidžan fenomenalna. Uvek se vrate da kupe taj namaz specifičnog ukusa koji njima daje tu posebnu emociju prema dobroj hrani.
Zbog čega je organska testenina od spelte korisna za naš organizam i kako se razlikuje od one napravljene od pšeničnog brašna?
Naša testenina od spelte pravi se isključivo od speltinog brašna koje mi sami meljemo na farmi, imamo naš mali kameni mlin. Brašno mešamo sa vodom i dobijamo testeninu, ona je posna, nema jaja ni ulja, to je isključivo voda sa brašnom. Spelta je interesantna kao proizvod jer je jako zdrava. To je vrsta žitarice koja ima gluten, iako ljudi često misle da ga nema, ali se on tu nalazi u malim količinama. Spada u vrste žita koja su lako varljiva, i ljudi koji ne mogu da jedu pšenicu zato mnogo lakše vare speltu. To je biljka koja je arhaična – koristila se i u drevnoj Kini, starom Egiptu, a čak su našli seme spelte i u starim priamidama. Sem toga, spelta ima skoro pa idealan odnos ugljenih hidrata, masti, belančevina, minerala i celuloze. Lako je varljiva i zdrava za naše telo. Takođe, mi naše brašno meljemo od celog zrna spelte, na našem mlinu, i imamo jako mnogo ljudi koji nam dolaze samo zbog te testenine. Kako oni kažu, to je jedna od retkih testenina, ako ne i jedina testenina od spelte koju jedete ne ostavlja za sobom onaj “brašnasti” ukus u ustima.
Među vašim proizvodima nalazi se organska sveža piletina, na šta sve obraćate pažnju u njenoj proizvodnji?
Naša piletina je organski sertifikovana, što znači da je i free range, odnosno iz slobodnog uzgoja, koji označava da nema proizvodnje u kavezima, dakle podni je uzgoj i koke moraju imati stalan pristup ispustima. Naše koke su skoro stalno napolju, sem kada je veliki sneg pa one ne žele da izađu, i noću ih, naravno, zatvaramo. Ono što je specifično kod našeg mesa je to što sami gajimo hranu za našu stoku, i sami za njih spremamo hranu. Sami ležemo piliće i gajimo ih od jednodnevnog pileta.
Imamo dva proizvoda – organsko pile i organskog petla. Petao je jako specifičan proizvod koji je malo više zastupljen po Vojvodini, a Beograd nema kulturu jedenja supe od petla. Organsko meso je drugog ukusa, druge strukture, znači malo je žilavije i treba malo duže da se priprema, i naravno, pilići su nešto lakši, u smislu kilaže. Ukus je različit baš zbog same ishrane koka, jer mi ih ranimo raznim žitaricama, poput kukuruza, soje, ječma, pšenice, ovsa, čak i sa suncokretom. Pored svega toga što im dajemo same jedu insekte crviće koje love po ispustima, i sve to utiče na ukus koji osećamo.
Organska jaja su posebno zanimljiva – kako gajite koke koje ih nose i zbog čega se događa da su jaja različite boje?
Često kupci dođu sa pitanjima kako to da je kod organskih jaja jedno jaje svetložuto, drugo naradnažsto, kako to da se boja ljuski razlikuje ako je sve to organska proizvodnja? I to su sve pitanja koja nas vraćaju na edukaciju. Kao prvo, ljuska jajeta se razlikuje zbog rase kokošaka, postoji jako puno vrsta, i svaka od njih ima neku svoju karakteristiku, poput svake druge rase životinja. Neke jedinke su veće, manje, sa više perja na glavi, ili nemaju perje po vratu, imaju različite boje perja. Na isti način razlikuje se i ljuska jajeta, to je rasna osobina kod kokošaka. Što se tiče različitih boja žuanceta, to je vrlo jednostavno. Ljudi su nažalost navikli da jedu jaja koja su iste boje i jednostavno nam je to prešlo u naviku. Ali, ako malo bolje razmilsimo, koke koje se kreću napolju, i koje imaju slobodu da jedu različitu vrstu hrane, moraju da imaju različite boje jajeta. Neka koka pojede više hrane, neka više crva, neka pojede više ječma.
Dakle, sama mogućnost da biraju hranu i jedu ono što im njihov instinkt nalaže, dolazimo do te različitosti boje koja zavisi od toga šta je koka jela. I kada kupcima ispričamo tu priču, oni shvate da to ima smisla, jer različitost rase, različitost jediniki i različitost hrane utiču na boju jaja.
Važno je i u kakvim uslovima žive životinje kao i čime se hrane, kako sve to izgleda na vašoj farmi?
Na farmi pored koka imamo ćurke, morke, patke, koze, ovce, i na sve njih pazimo kao da su naši kućni ljubimci, trudimo se da su im uslovi življenja idealni, i što više približni prirodnim uslovima. Nastojimo i da svaka jedinka dobije dovoljno pažnje i nege od nas. Organska proizvodnja zasniva se na ekologiji, na tom očuvanju životne sredine, biljaka, životinja, vode oko nas. Vodimo se principima da ako nama te koke daju nešto svoje, da se i mi trudimo da njima vratimo deo kroz tu pažnju i kroz tu zdravu hranu, kroz taj način čuvanja. Dakle, da je ceo taj krug zatvoren, trudimo se da na farmi napravimo mali eko sistem koji živi kao jedna ćelija, znači da jedno bez drugog ne može.
Zbog čega bi organska ishrana uvek trebalo da bude naš prvi izbor?
Što se tiče toga da je organska proizvodnja skupa, uvek mogu da kažem da mi birajući takve proizvode brinemo o našem zdravlju, očuvanju prirode oko nas, i o očuvanju životne sredine. Ulaganjem i kupovanjem organskih proizvoda ne činite dobru stvar samo za svoje telo, već i za zemlju na kojoj živite, zemlju sa koje jedete, i za taj vazduh koji udišemo. Organska proizvodnja je u suštini jedan sistem koji je dobar za prirodu i sami tim za nas pošto smo mi deo te prirode. Ja se uvek trudim da ljudima edukacijom i pričom približim sve to, jer oni često, kada čuju da je proizvod organski, smatraju da je neprskan, da nema hemije i da je to to. Nemaju svest o tome da je jako velika priča iza svega toga: čista zemlja, čista voda, čuvanje zemljišta. Ljudi su na žalost konvencionalnom proizvodnjom zemljište ispili, izvukli sve najbolje iz njega, ne vraćaju stajnjak na to zemljište zbog đubriva koja nisu prirodna, a koja se koriste. Zato pričamo našim kupcima da je organska proizvodnja zatvoren, prirodan proces po kome bi svi trebalo da živimo.
Autor bloga: Lana Nikolić
Pogledajte Delicnet organske proizvode
