“Na staroj, požuteloj dopisnici koju je deda Dragomir 1942. godine poslao, iz logora, iz Nemačke, napisano je “uputsvo” kako da njegova porodica proizvede crno vino iz berbe 1942. Ovo uputstvo koristim i ja danas kao tajnu za proizvodnju mog vina “Pino Botunjac”, spajajući ga sa naukom, tradicijom i zlatnim pravilima prirode.”, tako počinje priču Kosta Botunjac za kog kažu da je najbolji slikar među vinarima i najbolji vinar među slikarima.
“Vino je najkvalitetnije piće koje čovečanstvo poznaje, zdravstveno, religijski, hedonistički… kao takvo nije zaobišlo ni Župu i moju porodicu koja generacijski uzgaja vinovu lozu i spravlja vino.”
Njegov rad je posvećen sortama grožđa među kojima su Jagoda, Prokupac i Pinot crni kojima je dao prepoznatljivu, drugačiju notu. Na pitanje zašto su mu ove sorte grožđa i vrste vina važne i šta ih čini posebnim i vrednim velikog truda odgovara:
“Jagoda je najveća vinska tajna Župe, jedinstvena sorta, čarobno vino, ko je pio zna, ko nije saznaće. To je autohtona župska sorta grožđa i samo sam je ja vratio u život. Gotovo svi župski vinari su se posvetili tamjanici, koja je postala trend, neki oblik mode… Ja sam, međutim, tvrdoglavo stao iza Jagode. Neću da radim tamjaniku, pošto sam svim srcem zavoleo Jagodu i rezultati tu ljubav prate.
Kako je grožđe postalo jagoda?
Ime je dao narod, jer grožđe ima prelep miris i miriše na jagode. Zvala se u Župi i ranka jer rano stiže, ali i tamjanika jagodarka. Odlučio sam se za jagodu iako to možda zbunjuje ljude. Ali ime je otišlo u etar i u svetu se ne prevodi kao strawberry već kao – jagoda!
Prokupac je duša Župe i značajna srpska sorta koja sve više u mom načinu proizvodnje postaje izuzetno dobro vino.
O Pino Noaru ili Burgundac crnom sve je rečeno, to je najteža sorta za uzgoj i najteža za proizvodnju vina, ali ko uspe, dobije najbolje crveno vino. Kažu da sam ja uspeo i da je Pino Botunjac jedan od najboljih na Balkanu!
Jedna od posebnosti moje vinarije je i proizvodnja Pino Noara od grožđa druge generacije odnosno od grožđa sa zaperaka pod nazivom Pino svetih ratnika.”
Kao najveći izazov u procesu proizvodnje kvalitetnog vina izdvaja klimu odnosno vremenske prilike, redukovanje količine grožđa kao i trenutak berbe.
Ceo proces proizvodnje vina je prirodan, na tradicionalan način i zbog toga je inspiracija za mnoge koji žele da se upuste u ovaj težak, ali lep i tajnovit posao. Kao poseban kvalitet vina naglašava ukus, on izmiče naučnim merenjima, ali zato određuje koje će se vino svakom od nas najviše dopasti. Budući da se bavi slikanjem često pravi paralelu sa kreacijom vina i umetničkog dela:
“Moje tajne u proizvodnji vina ostaju tajna, naravno zajedno sa već poznatim tehnologijama i disciplinom u proizvodnji. Kažem ja, dajte čoveku platno i boje ili dajte čoveku zemlju i vinovu lozu – slikari stvaraju različite slike, vinari različita vina, a najbolji se prepoznaju.”
Oni koji su zaljubljenici u vino i žele da o njegovom stvaranju uče po prva usmerenja često dolaze kod Koste Botunjca. Međutim, skroman je i oprezan u davanju saveta, pa ističe samo rad, ljubav i ideju da svemu treba da pristupamo uz igru kao deca, ali spremni na požrtvovan rad:
“Moja neka filosofija je da čovek ne može apsolutno ništa da postigne u životu ako se prema svemu ne odnosi kao dete. Valjalo bi biti stalno željan saznanja, razigrane mašte, nemirnog duha, radoznao, da upijaš sve oko sebe… E tek tada se nečemu možeš zaista i nadati. Sa vinom se mora igrati. Najlepše je kada se vino pošteno kreira i sve prepusti čulu ukusa. Svako od nas ima drugačije formiran ukus. U svakom vinu čovek može naći osmeh, prijateljstvo, ljubav, sve ono što život čini lepim. Vino traži sve ono lepo oko nas. Traži, ali i proizvodi… Ja to znam i potpuno sam u to siguran.”
