Na neki način, ova priča o soku od zove nije samo moja nego i mamina priča, ona je sok od zove pravila još dok sam bila mala, i danas to čini.
Traganje za cvetovima zove
Svake godine najlepši deo pravljenja soka od zove bila je potraga za cvetovima kroz zelenilo livada i drveća. Pošto sam odrasla na selu zove je svakako bilo puno, ali i dalje je trebalo pronaći dobre cvetove, a ta skrivena mesta gde raste najlepša zova umela je da pronađe samo mama.
Sećam se da je nosila zelenu kantu sa narandžastom drškom, i uvek je bila u nekoj lepoj šarenoj suknji, hodala je pažljivo, i jednako oprezno brala bele ukrase ove biljke, jer zova ne raste uvek na pristupačnom mestu.
Sve što nabere pažljivo bi stavljala u kantu, i dopuštala bi sestri i meni da pomognemo, pa smo tako zajedno uživale u pogledu na savršeni oblik cveta zove, ali još više njenom divnom mirisu.
Kako se pravi sok od zove?
Cvetovi zove se potope u vodu gde odstoje tokom noći, zatim se doda šećer ukoliko želimo, procedi se posle nekog vremena i to je to, može da se pije razblažen sa vodom. Međutim, iako znam da nabrojim redosled postupaka za pravljenje ovog soka, nekako sam ubeđena da u tome postoji mnogo veća magija koja nije vidljiva, ali može da se oseti.
S
ok od zove – šta je njegov ključni sastojak?
Kao u svemu na svetu, i sok od zove ima samo jedan najvažniji sastojak bez kog se nikako ne može – ljubav. To nisu samo ruke moje mame koje i danas beru cvet zove da bi kad je posetim mogla da mi napravi svež domaći sok, već i sve druge ruke vrednih ljudi što svake godine tragaju za najlepšim zovama u okolini raznih mesta u Srbiji, i od njih prave najukusniji napitak.
U soku od zove ne nalazimo samo ukus i miris koji prija, ni samo ruke koje su ga s pažnjom napavile (mada ja najviše volim da pomislim na mamu kad ga pijem), nego i sve sunčeve zrake, vodu, vetar i kišne kapi koje je zova u svom rastu od okoline dobila.
Tako je u jednoj čaši soka osetimo malo sunca, oblaka, neba, uz mnogo ljubavi i lepih uspomena.
Autorka bloga: Lana Nikolić
