Najlepši stihovi u univerzumu za mene su “Život je trešnja…ljubav trešnjino drvo” koje je Žak Prever napisao u “Pesmi iz meseca maja”.
Kako je lep ovaj dan. I maj. Najlepši mesec, ako izuzmemo septembar kad mi je rođendan i one dane leta koji se ulepe od vrućine i tišine. Maj je nekako najmirniji. Miris lipa počinje da leprša u vazduhu, a nigde lipe ne mirišu kao u Beogradu u maju. Maj počinje onom lepom euforijom prvomajskog uranka kad se sjate svi u moj lepi Košutnjak da roštiljaju, a deca mažnjavaju ćevape i, prašnjavi od fudbala, stavljaju ih u lepinje, pa jedu tako usput, dok odrasli, umorni od posla, leškare pod drvećem i čekaju da dođu na red za klopu.
U maju je drvored u najlepšoj ulici na svetu nekako najzeleniji i podseća na dane kad sam sa bakom šetala i gledala fasade, skroz odozgo, s vrha Kneza Miloša, do poslednje stare zgrade s desne strane na čijem balkonu stanuju crvene muškatle. Sunce u maju sija sasvim drugačije nego ostalih meseci. Tačno bira gde će da padne i da oslika senke kroz krošnje na Dorćolu, gde su najlepši murali posvećeni umetnicima. Dani u maju su duži i nežniji, lepe se za lagane bele oblake i čekaju da ih provedeš na klupi, čitajući “Sto godina samoće”, daleko od ljudi i stvarnosti. Sva magija Markesa pretapa se u majski dan i poigrava se maštom i snovima.
Maj je najlepši u malom bistrou na Dorćolu, gde se pored belih žardinjera, uz laganu muziku, u maloj zgužvanoj ulici kroz koju jednom dnevno prođe tramvaj, najlepše brblja sa najboljom drugaricom, uz sveže ceđene sokove od pravog voća i male kanapee na kojima su sasvim prirodno poređani paradajz i bosiljak, humus i kozji sir, ajvar i čvarci, slanina i kajmak.
U mesecu maju, ljubav je trešnjino drvo. Crvena, sočna, nežna i radosna.
Srećan vam najlepši mesec iz pesme.
