Sećam se leta kad sam bila mala. I sećam se jula kod bake u dvorištu, tamo dole na Čuburi, ispod drveta kajsije koje je moj pradeda posadio kad se rodio moj deka. Posle je moj deka porastao i oženio se mojom bakom, a i ta kajsija je porasla i sedela sam na njoj da čitam knjige i jedem krupne, tufnaste voćkice koje su imale ukus slatkog leta. Te kajsije su bile moje detinjstvo i moje leto pod suncem koje je sijalo kao da se smeje.
Jul u bakinom dvorištu bio je uhvaćen maštom i mirisima iz kuhinje u kojoj je kuvala džem, slatko, sokove od svežih tufnastih kajsija koje su svake godine rađale najlepše plodove.
Najlepši trenuci su bili oni koje smo provodili u bašti, a ja se ljuljalja na ljuljašci prikačenoj na toj kajsiji, dok je baka pevala stare pesme, a deka nešto čeprkao po svojoj radionici. Tog trenutka, svet je bio savršen i vreme je stajalo. Jul kod bake u dvorištu bio je pun baštenskih ružica, boja, mirisa i ukusa.
Juli je mesec kada sam osećala bezuslovnu bakinu ljubav i toplinu. Bila je moj oslonac, moj vodič i najbolji prijatelj. Naučila me je da čitam, pišem i volim svet.
I danas, kada jul stigne, vraćaju se te uspomene. I onaj sladak ukus njenog džema od kajsija. Sećam se kako je uživala u pravljenju tog divnog džema, miris se širio po celoj kući. Uvek je bila tu da svojim veštim, nežnim rukama utka ljubav u svaki zalogaj.
Bakin džem od kajsija je bio poseban. Bio je nežan kao njeno srce i sladak kao njen osmeh koji se širio oko glave svaki put kad bismo moja braća i ja “dunuli” kroz kapiju u njen zagrljaj. Taj osmeh bio je sunčani letnji dan.
Ne može niko da napravi džem kao baka. I o tome razmišljam ovog leta. Da mi se neopisivo jede taj pekmez namazan na parče hleba, a prsti se lepe i sve miriše na kajsiju i letnje dvorište. I poželim taj ukus. Moje bake nema, a mama je recept čuvala u glavi. I setim se, najbolji recept ikada za domaći pekmez od kajsije može da ima samo kumina mama Ruža. I eto ga, za tili čas (hvala ti bože na vocapu): 1kg kajsija oljuštiti, staviti 800g šećera i kuvati 45 minuta uz blago mešanje da ne zagori. Ali caka je u tome da se baš tako kuva… u malim količinama da bi džem imao onu zlatno žutu boju.
I znam šta ću raditi ovog jula. Pokloniću mojoj deci miris i julsko leto baš kakva su bila moja. A ako vam se ne da da kuvate na ovu vrućinu, evo imamo za vas teglice pune džema od probranih i prvoklasnih kajsija po porodičnom receptu. Pa namažite detinjstvo na hleb i pustite julu da vas vrati u radost.
