Priča o najpopularnijoj poslastici na svetu počela je jedne zimske noći 1905. godine u San Francisku. Mali Frenk Eperson, koji je imao samo 11 godina, motao se po kuhinji i odlučio da pomeša bezalkoholno piće napravljeno od soda vode u prahu i vode, popularne mešavine u to vreme. U njemu je zaboravio štap za mešanje greškom i ostavio ga na tremu preko noći. Kada se probudio sledećeg jutra, na tremu ga je čekala prava poslastica.
I sve bi se na tome završilo, da mali Frenk nije porastao i posle 18 godina odlučio, hvala mu na tome, da patentira svoj izum. Kasnije je prodao patent i sladoled je počeo da se razvija do oblika u kom ga danas obožavamo.
A danas je jun. Jeste malo musavo vreme, ali toplo i baš onako kako treba da se jede sladoled. Dok hodate kroz grad, sami ili u društvu ljudi koje volite, zastanite i kupite sladoled na štapiću. Pustite da vam curi niz prste i, čak i da vam kapne na majicu, baš kao kad ste bili deca. Udahnite miris lipa, nigde lipe ne mirišu kao u Beogradu i spustite se do Dorćola jer nigde nije onaj stari komšijski šmek kao na Dorćolu.
Usput posvetite pažnju glasnom smejanju, ljubljenju, grljenju i držanju za ruke. A kad se umorite i dovoljno ulepite, skoknite do male ušuškane dorćolske oaze Knićaninove ulice. Tu pod drvećem, pod brojem tri, smešten je mali bistro koji jedva čeka da vas usluži u svojoj beloj baštici, dok vam pušta super muziku i sprema čudesne osvežavajuće napitke od svežeg voća i povrća. Pravo letnje carstvo, baš za posle sladoleda. I uz šoljicu prave organske kafe, pretresite dan. I uživajte. Pronađite milimetar radosti, pronađite razlog za osmeh. Možda je ovo proleće bilo teže od drugih, ali, što kaže Kami, u najhladnijoj zimi otkrio sam da je u meni nepobedivo leto.
Srećan vam jun!
