Teško je pronaći reči koje opisuju osećaj kada prvi put organizuješ slavu bez roditelja, bez osoba koje su unosile toplinu i mirise sećanja u naš dom. Ove godine, moja braća i ja suočeni smo baš sa tim izazovom- priprema prve slave Sveti Nikola otkako tate i mame nema.
- decembar je u našoj kući uvek bio više od slave. Čak i kad sam se udala, moja slava je zauvek ostala Sveti Nikola. To je zato što je moj porodični dom mesto gde sam odrasla, svađala se sa krvopijama od moje braće, sa tatom vodila duge noćne razgovore o Dostojevskom i filmovima koje Francuzi maestralno prave, a sa mamom ispijala najlepše likere i slušali smo lepu muziku i tatin i mamin krevet je uvek mirisao na mir pa bih se uvukla na pet minuta, samo da odmorim dušu.
- decembar 2023. godine je prvi u poslednjih 40 godina da smo moja mlađa braća i ja sami za Svetog Nikolu, omiljen praznik u našem domu. A omiljen je od pamtiveka jer nam dolaze prijatelji i sva deca su tu i mama je puštala muziku sa svog kasetofona, a tata se raspravljao sa njom što ne može u farmerkama nego mora da se obuče ljudski. Moja braća su čekala poslednji minut da idu u nabavku pića, a ja sam, standardno, tamanila kolače koje je uredno ređala na terasi.
Ove godine, nas troje se suočavamo sa situacijom da smo glavni kuvari, a ne samo beskorisni pomoćnici kao kad su oni bili tu. Prvo smo odlučili da nema suza i patetike. Umesto toga, okupljamo se sa osmehom jer slavimo Svetog Nikolu koji nas podseća na radost. Tajna je u tome da se fokusiramo na ono što imamo, a ne na ono što nam nedostaje.
Naša slavska kulinarska avantura počela je otvaranjem stare, pohabane žute sveske koju je mama ostavila. Recepti u toj svesci koja miriše na šećer od vanile i umazana je filovima i flekicama, ispisani su njenom rukom, sve pod konac, tačno u meru i za nas nisu samo recepti, nego komadić sećanja. Svaki trag kolača u toj svesci je podsetnik na naše trenutke.
Odlazak u nabavku nije samo izbor sastojaka, već i putovanje kroz uspomene. Biramo sastojke koje su mama i tata obožavali i raspravljali se dok su uvek sve zajedno pravili. Svaki sastojak nosio je sa sobom priču. Bio je to način da ih ponovo osetimo sa nama u kuhinji.
Ajvar, vino, brašno – svi ti sastojci postali su više od običnih namirnica. Postali su deo rituala koji je imao cilj ponovno doživljavanje tih posebnih trenutaka koje smo nekada delili sa našim roditeljima.
Kada je reč o merama, tata je izmislio “jedna šaka, dva prsta i malo više”, dok smo braća i ja uveli novo pravilo: “dodaj još toga, pa šta bude”. Tako smo na teži način shvatili da brašno i so mogu da se posvađaju bez da trepnu. Kroz smeh i čistu improvizaciju, skapirali smo da će ovaj Sveti Nikola da nam prođe uz moto: “ako ne znaš šta radiš, radi s osmehom i svi će misliti da je to tvoj plan od početka!”
Sveti Nikola bez tate i mame je naša prilika da stvorimo novu tradiciju i da sačuvamo najlepše od naše porodične. Bez patetike, ali s puno ljubavi i smeha, slavimo život i sve lepe lekcije koje smo naučili od naših roditelja. Možda nisu tu, ali su deo nas i našeg smisla da propisno savladamo kulinarstvo.
I zato, bez obzira da li ste sami ili sa roditeljima, pridržite se za ljude koji su sa vama. Prijatelje, braću, sestre…Neka se čuje smeh, neka miris hrane ispunjava dom i neka ljubav bude nit koja nas povezuje u ovoj prelepoj čaroliji koju stvaramo zajedno.
Srećan vam Sveti Nikola!🥂
