Pirot. Grad Stare planine, Midžora, Zavojskog jezera, ćilima, peglane kobasice, meraka i đubeka. Rimljani su ga u III i IV veku zvali Tures (kula), a posle je bio Pirgos, Thurib, Momčilov grad i Kale. Pirotska tvrđava danas se zove Kale.
Kroz područje na kom se nalazi Pirot prolazio je drevni put, poznat kao Via Militaris (vojni put) ili Caričin drum. U Pirotu žive čuveni ćilimi, koje su u davna vremena počele da prave siromašne žene-tkalje da bi prehranile porodicu, a kasnije je izrada ćilima postala prava umetnost i jedan od osnovnih trgovačkih proizvoda.
Kada odete u Pirot, vi idete na – merak. Čuvena jagnjetina sa Stare planine, peglana kobasica, kačkavalj i vino sačekaće vas na astalu starih kafana ili u kući pirotskog domaćina i, uz muziku na uvce, vi ćete dočekati zoru uz čudesne gurmanluke, veseli, raspoloženi i potpuo bezbrižni. Piroćanci su jedna od glavnih tema u srpskim vicevima o škrtosti, ali situacija na terenu je sasvim drugačija. Žitelji ovog grada dočekaće vas velikim zagrljajem i gostoprimstvom, sa vama će meračiti i biće presrećni da vam ugode i da sa vama cepkaju đubek.
Je l’ znate šta je đubek?
Kada domaćin stavi kačkavalj u kalup, treba bar dva meseca da odleži, što kažu, da sazri. Ali, najveći gušt u iščekivanju čuvenog pirotskog kačkavalja je – đubek. Vanserijski delikates, komadići koji se čupkaju i jedu čim se kačkavalj stavi u kalup. To je đubek.
Specifičnost pirotskog đubeka je u tome što mu nema ravnog, a ostalo su kopije. Na pašnjacima Stare planine raste bilje koje daje specifičnu aromu tom gastro užitku. Đubek je zapravo neka vrsta mladog sira, može se jesti svež, a može se i sušiti.
Eto super načina da prve jesenje dane dočekate sa merakom 🙂
