Rimski, složeni lunarni kalendar, imao je 12 meseci, baš kao i naš trenutni kalendar, ali samo dva od 10 meseci imala su formalna imena. Pošto je zima bila „mrtvo“ vremensko razdoblje kada vlada i vojska nisu bile aktivne, Rimljani su imali imena samo za vremenski period mart – decembar. Ta situacija se promenila kada je Julije Cezar postao pontifex maximus i reformisao rimski kalendar tako da se 12 meseci zasnivalo na Zemljinim revolucijama oko Sunca. Bio je to solarni kalendar kakav imamo danas. Januar i februar su pomereni na početak godine, a uvedene su prestupne godine da bi se kalendarska uskladila sa solarnom godinom. Tada su i svi meseci dobili imena, a pošto je sada jun, vreme je da vas iznenadimo njegovim značenjem.
Mesec jun dobio je ime po rimskoj boginji Junoni, zaštitnici braka i dobrobiti žena. Potiče od latinske reči juvenis, što znači „mladi ljudi“.
Juno je u rimskoj religiji glavna boginja i ženski kolega Jupitera, vrlo slična grčkoj Heri, sa kojom je i identifikovana. Sa Jupiterom i Minervom bila je član trijade božanstava koju su tradicionalno uvodili etrurski kraljevi. Junona je bila povezana sa svim aspektima života žena, naročito sa bračnim životom. U ulozi tešiteljke žena, postala je ženski anđeo čuvar. Kao što je svaki muškarac imao svog genija, tako je i svaka žena imala svoju junonu. Tako je predstavljala, u izvesnom smislu, ženski princip života.
Kako se njen kult širio, Juno je preuzimala veće funkcije i postala je, poput Here, glavno žensko božanstvo države. Na primer, kao Sospita, predstavljena je kao naoružano božanstvo, prvobitno kao spasiteljka žena, ali na kraju i kao spasiteljka države.
Što se nas tiče, stari Sloveni takođe su imali svoj solarni kalendar, sa jasnom podelom na godišnja doba. Dvanaest meseci, u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pojavama (oranje, setva, žetva, lov, gajenje biljaka) sadržali su tačno označene datume „paganskih“ praznika. Stari Sloveni nisu proslavljali novu godinu kao što je proslavljamo danas, već su slavili početke polugodišta.
Svaki mesec dobio je ime u skladu sa promenama u prirodi i jun se nazivao rotaljnik ili trešnjar jer u junu sazrevaju trešnje i drugo voće.
Trešnjar ili jun ima čast da u njegovom mesecu cveta i daje plod voćkica koja ima moćno značenje. Trešnje simbolizuju ciklus života, smrt i ponovno rađanje, kao i reprodukciju. Baš kao Junona. Moć trešnje ogleda se u beskrajnom nizu vitamina i minerala koji nam bude organizam iz tromog zimskog sna. Ali, pre svega, moćna trešnja ima božanstven ukus koji su naši dobri ljudi sa srpskih sela pretočili u teglicu slatka, da vam svaki dan počne i traje slatko, zdravo, moćno i snažno.
Znate onaj divan letnji osećaj kad odete u goste, a domaćica vam iznese slatko od belih trešanja i hladnu vodu, a vi se poslužite skromno jer nije red da pojedete celu teglicu, iako biste najradije? Bele trešnje su ukus detinjstva, lepljivog letnjeg popodneva, bakine kuće obmotane hladnim zidovima među kojima se leti najlepše spava… Slatko samo priča, šapuće, sve ti se kaže, šapne.
A kad se poslužite ili poslužite goste, valja preći na konkretne zalogaje, na meze i božanstvena vina, nektar bogova iz srpskih vinograda, koje bi i moćna Junona rado probala…
Autor bloga: Zorana Šokorac
