Pozdrav “Zdravo” ušuškao se u naš svakodnevni govor i prihvatamo ga – zdravo za gotovo.
Jeste, u pravu ste: reč je vezana za zdravlje, izražava želju za zdravljem prilikom susreta: “Budi mi zdravo” i prilikom rastanka: “Ostaj mi zdravo”. Slovenski narodi pridavali su veliku pažnju zdravlju, tako da je taj motiv ukorenjen u pozdravima Bugara (Zdravej), Čeha i Slovaka (Nazdar), Rusa i Ukrajinaca (Zdravstvuj). Svaki pozdrav potiče iz korena ZDRAV, a sada sledi priča o mladim somborskim Srbima koji su pre vek i po taj pozdrav uveli u svakodnevni govor.
Šezdesetih godina 19. veka u Somboru, tada pretežno srpskom i bunjevačkom gradu (prema podacima popisa iz tog vremena ovde je tada živelo oko 46% Srba i oko 23% Bunjevaca), u kome je snažan uticaj na mlade i obrazovane Srbe imala organizacija „Ujedinjena omladina srpska“ (čiji je jedan od najviđenijih predvodnika bio i mladi Laza Kostić), pokrenuto je omladinsko udruženje „Gružani“, nazvano po okrugu Gruža u Srbiji, čiji su stanovnici, kako beleži Nika Maksimović, Somborcima bili uzor srpskog rodoljublja, pregalaštva i junaštva. U somborskim “Gružanima” bili su najviđeniji omladinci potomci uglednih i imućnih ovdašnjih starih srpskih porodica Bikar, Vukićević, Konjović, Popović, Vujić, Lalošević, Maksimović, Leović, Jerasović, Grgurov itd.
„Gružani“ su javno govorili samo srpski jezik, mada su, završivši visoke škole, savršeno znali nemački i latinski, a znatan deo i mađarski, te su, malo pomalo, potpuno iz društvenog života u Somboru istisnuli nemački jezik. Maksimović piše da, kada bi kakva srpska frajlica (gospođica) po modi tadašnjeg vremena počela da „nemča“ (govori nemački), „Gružanin“ bi joj prišao i pitao je: A zašto nemčate? Pa ionako se zna da Vi, gospođice, ne znate nemački. I to je bio lek, a takva „frajlica“ brzo je postajala najgružanskija srpska sestrica.
U vreme delovanja somborskih „Gružana“ ljudi su se pozdravljali sa „Sluga“, „Sluga pokoran“, „Ljubim ruke“, „Pomoz’ bog“, „Faljen Isus“ ili „Servus“ (mađarski pozdrav koji je ušao u srpski i bunjevački govor). „Gružani“ su te pozdrave smatrali nedostojnim slobodnog čoveka i počeli su međusobno da se glasno i gromko pozdravljaju pozdravom ZDRAVO! Naravno, taj pozdrav nije bio izmišljen u Somboru, ali je (moguće po ruskom uzoru) u svakodnevni govor uveden upravo ovde. Tim pozdravom su se pozdravljali i braća i sestrice „Gružani“, a Nika Maksimović u svojim sećanjima piše kako niko nije umeo to ZDRAVO! tako gromovito izreći kao Joca Jeras (Jerasović), kada bi sa praga svog dućana na ćošku Solarskog sokaka (Čitaoničke) i Glavne ulice, ovim pozdravom pozdravljao nekog „Gružanina“ ili „Gružanku“, te se sve orilo odonud ispreka od varoške kuće.
Kako je Sombor tada bio jedini grad u čijoj su se Srpskoj učiteljskoj školi (Preparandiji) školovali budući srpski učitelji, oni su ovaj pozdrav raširili po svim krajevima u kojima su kasnije bili u službi kako po Vojvodini, tako i po Srbiji, Bosni i Hercegovini, Lici, Slavoniji, Dalmaciji… Dakle, mladim Somborcima, od pre jednog i po veka, dugujemo uvođenje u upotrebu ovog, danas široko raširenog, pozdrava u svakidašnjem našem govoru”, piše portal Ravnoplov.
Zato možda i nije slučajnost što najzdraviji proizvodi na policama Delicent bifea potiču baš iz mesta nadomak Sombora. “Zdravo” sok od cvekle, jabuke i borovnice proizvodi se u mestu Selenča, u srcu Panonske nizije, baš za one kojima je zdravlje svakodnevni prioritet. Pratioci na Delicent društvenim mrežama izglasali su “Zdravo” proizvode za favorita, za najzdraviji proizvod u našoj ponudi.
Kažu da je “Zdravo” najbolje što Vojvodina ima. Sačinjeni od čistih plodova jabuke i šargarepe, jabuke, kruške i jabuke, kupine i jabuke, paradajza, višnje i jabuke, “Zdravo” sokovi važe za najbolje sa vojvođanskih ravnica.
I zato, mi vam sa praga našeg dućana na ćošku dorćolskog sokaka, kao onomad Joca Jeras, gromko i glasno kažemo “Zdravo!”
Autor bloga: Zorana Šokorac
