Dorćol. Ulice pune sećanja koje se kriju pod kaldrmom, danas presvučenom asfaltom. Bilo je nekad vreme kada su konji kaskali dorćolskim ulicama, a miris svežeg hleba koje su pekle zanatlije obavijao je čaršiju i obaveštavao da je vreme da se doručkuje. Kažu stari, svaka avlija je jutrom otvarala vrata, iz nje su bosonoga deca istrčavala da kupe hleb, a stariji su postavljali astal da se jede, pa na posao.
Dorćolska čaršija je oduvek bila ne samo deo grada, već deo duše onih koji tu žive. Svaka fasada oslikana je vekovima života i ljubavi koji su se odigravali tu, svaka ulica ima neku čaršijsku priču koja i danas živi u jednom od najstarijih beogradskih naselja.
Za vreme vladavine Osmanakog carstva na Balkanu, čaršija se uvukla sasvim neosetno kao izraz i kultura grada, mesto gde se sve zbivalo, gde su pulsirale prodavnice, kafane, ljudi, u čaršiji se pričalo, prepričavalo, ogovaralo, prodavalo…Čaršija je nekada bila ovo što su sada društvene mreže. Kada se odlazilo u čaršiju, iz plakara se izvlačila najlepša garderoba, devojke su se kinđurile pod budnim okom majke, tetke i ostale ženske familije koja je sumnjičavo podizala obrvu pitajući se za kog se momka sređuje njihova lepotica, baš kao kad se danas sređujemo za fotkanje za Instagram ili TikTok.
Muškarci su, znalo se, zauzimali astale pred kafanom i bistrili politička i trgovačka dešavanja, kao danas na Twiteru, a dečurlija je trčala ulicama prašnjaveći svoju svečanu odeću i musaveći umivena lica osmehom, što danas imamo priliku da vidimo na profilima društvenih mreža roditelja širom sveta. Dorćol je do danas zadržao taj nesalomiv duh čaršije u uskim ulicama omeđenim gustim drvoredima. Donji Dorćol posebno, koji se svakog jutra umiva tišinom i zvucima otključavanja prodavnica, kafana i zanatskih radnji koje su se nakinđurene raštrkale po čaršiji i oko Bajlonija.
Baš tu, u srcu Dorćola, u malenom bistrou, čeka Aura suva smokva, da poslednje avgustovske dane provedete u hladu Knićaninove, ispredajući čaršijske priče uz neobičan liker od suve smokve i uz meze koji na nepcima izazivaju nostalgičan ukus prošlosti.
Čaršija nije samo topografija. Čaršija je priča. Miris. Komšiluk. Usporavanje vremena koje užurbano trči ulicama grada. Čaršija je Dorćol, a Dorćol je Delicent koji pravi ljubav u svakom zalogaju.