Najlepše avlije i bašte kafića žive na Dorćolu. Dobro, svuda u Beogradu su bašte lepe, ali na Dorćolu imaju poseban šmek. Bašte i avlije na Dorćolu su najlepše u proleće jer Dorćolci imaju poseban odnos prema svom kvartu. I njihovi gosti i svi kojima je Beograd u krvi, najviše vole da se spuste nizbrdo do Donjeg Dorćola, tamo gde su lipe posebnog mirisa, a kapije rustičnih boja, iza kojih se kriju avlije u kojima miriše znate onaj starinski miris detinjstva, kad se u dvorištima kuvao ajvar, pa se miris ispreplete sa bakinim krofnama, smehom komšija i maminim parfemom koji najavljuje leto, dok tata drma u popodnevnoj fotelji, uz neki kultni film iz osamdesetih.
Dorćol je oduvek bio poseban zbog gustih drvoreda u uskim ulicama, u kojima su ostale kaldrme, zvuk kolena koja padaju sa bicikla, gospođe koje šetaju psiće i stanu da razmene abrove na ćošku, baš tu na uglu Knićaninove i Cara Dušana.
Dorćol je mladost koja traje bez obzira na godine koje imate jer je zadržao duh prošlosti kad smo svi bili bezbrižni.
I baš tu u Knićaninovoj, gde se kaldrma sudara sa krošnjama lipa, ugnezdio se naš mali bistro, nalik onim francuskim, gde je sve u tonu lokalnog, domaćeg, starosedelačkog… I odmah tu pored, duž uskih šina, s vremena na vreme prođe tramvaj da podseti da život teče i da ga treba voleti i udisati svakom alveolom.
Te lipe šire miris sa kojim će se za neki mesec isprepletati miris zove i podsetiti nas na najlepše od detinjstva: bakin sok od zove i lipov med namazan na hleb sa puterom, dok zajapureni od igre utrčimo u kuću samo da užinamo i opet izjurimo napolje jer je detinjstvo da se slobodno i bezbrižno igraš na ulici do mile volje.
Sezona sedenja u našoj bašti uveliko traje. Pored belih žardinjera, ispod lipa, dok sa našeg radija izlazi neobična, lagana muzika da umiri i napravi osmeh, mi smo stavili narcise na stolove i širom otvorili sva vrata da uđu ljubav, radost i smeh. Da lagano gustirate naš domaći sirup od zove, baš kao onaj iz detinjstva, da sa sobom i ponesete flašu radosti i teglu lipovog meda, pa kad se nekad vratite kući umorni i bezvoljni, da lepo namažete taj med na puter i hleb, napravite sok u čaši punoj leda i pustite muziku i danete dušom.
Bašte i avlije na Dorćolu imaju poseban šmek jer su ušuškane i mirišu na lipe i med iz detinjstva 🙂
