- oktobar posvećen je Prepodobnoj materi Paraskevi, pozantijoj kao Sveta Petka. Ovo je priča o svetiteljki koja danas u domove širom Srbije i dijaspore unosi mnogo običaja i veselja. Zauzima posebno mesto u srcima vernika i priznata je kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Običaji nalažu da se danas obavezno izbegavaju kućni poslovi poput pranja veša i šivenja, da bi se izbegao gnev svetiteljke i osiguralo da nam ruke tokom cele godine budu osolobođene od problema, a to se posebno odnosi na žene.
Devojke posebno uživaju u ovom danu. Beru cveće i njime ukrašavaju svoje domove u nadi da će očuvati slogu i mir u porodici. Još jedan prelep običaj je da devojke obuku nove haljinice, što simbolizuje dolazak sreće u narednoj godini.
Ali tu su i posebni trenuci sačinjeni od običaja sa slavskim kolačem. Devojke uzimaju parče kolača i čuvaju mrvice. Veruje se da, ako sačuvate ove mrvice i stavite ih ispod jastuka, možda ćete u snu videti budućeg muža i saznati šta vas čeka u životu.
I ne zaboravimo običaj sa trpezom. Trpeza na dan Svete Petke ostaje neraspremljena do sutradan. Nakon što gosti odu, domaćica okadi trpezu tri puta, verujući da će time privući Sveta Petka da poseti i blagoslovi njihov dom.
Svi ti običaju čine dan Svete Petke posebnim i emotivnim. To je vreme kada porodice zajedno provode vreme, dele molitve i radosti, i osećaju prisustvo svetiteljke u svakom trenutku. Slava Svete Petke je prilika da se duboko povežemo sa našom verom i tradicijom, toplinom i ljubavlju.
A evo i malo istorisjkih podataka.
Sveta Petka je bila istorijska ličnost čija priča seže u kraj 10. i početak 11. veka, pre podele hrišćanstva. Rođena je u mestu Epivat, u Maloj Aziji. Njen život je obeležen dubokom verom i predstavlja pravu inspiraciju i iskonsko hrišćanstvo.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Nakon što su joj roditelji preminuli, odlučila se za monaški život. Zamonašila se u crkvi Svete Sofije u Carigradu i pri tom činu dobila ime Paraskeva. To je bio početak njenog posvećenog života Bogu.
Prema predanju, Sveta Petka je mnogo godina provela u pustinji, gde je praktikovala post, molitvu i živela usamljeničkim životom. Njena duhovna posvećenost je bila duboka, a njen život je bio posvećen služenju veri.
Legenda kaže da joj se u snu javio anđeo, koji ju je poslao u svoju otadžbinu da bi širila veru u Hrista. To je bila ključna tačka u njenom životu, kada je postala misionarka i širila hrišćanstvo među ljudima. Na ikonama, Sveta Petka je prikazana u monaškoj odeći, držeći krst u ruci.
Njen doprinos širenju hrišćanske vere je bio od izuzetnog značaja i smatra se jednom od najvećih misionarki hrišćanske vere. Danas se poštuje i slavi u celom pravoslavnom svetu kao svetiteljka koja je posvetila svoj život služenju Bogu i širenju vere Hristove.
Kult Svete Petke je vrlo značajan u našoj zemlji, posebno nakon Kosovske bitke. Grigorije Camblak, pisac iz tog vremena, zabeležio je priču o prenosu moštiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju. Od tada, ona je postala zaštitnica mnogih i mnoge crkve su podignute u njenu čast.
Srećna vam slava!
